Nakon razornih poplava koje su pogodile Španiju i ubile više od 200 ljudi, preživeli pričaju o zastrašujućem iskustvu.
Mari Fraille je bila sigurna da će se udaviti kada je bujica došla kroz ulazna vrata njene kuće. Požurila je do šupe i popela se na policu. Zvala je pomoć dugih 20 minuta, ali niko nije došao.
Grad je uništen, stvari su natopljene ispred kuća…
Bio je to najgori dan u mom životu. Bila sam sama, svi ostali u mom nizu kuća su već pobegli od poplave, rekla je. Kada su komšije, koje su ranije pobegle, shvatile da Mari nema, poslale su dvojicu mladića da je pronađu. Popeli su se preko njenog krova, zaronili i nekako je izvukli na sigurno, piše Dejli mejl.
Najveća šteta u poplavama koje su poharale Španiju pričinjena je na istoku zemlje. Oluja je bez upozorenja pogodila grad Česte u Valensiji: za osam sati tamo je palo više kiše nego u poslednjih 20 meseci. Potok koji protiče kroz grad pretvoren je u sjajan vodopad. Najmanje 100.000 automobila je oštećeno u regionu. Više od 200 ljudi je poginulo, a mnogi se i dalje vode kao nestali. Danas je Česte, sa 8.000 stanovnika, skoro uništeno.
Ispred kuća su gomile stvari natopljenih vodom: odeća, torbe, cipele, foto albumi, fotelje, krevetići, bicikli…
Izgleda kao smeće na deponiji, ali sve su to dragocene uspomene na našu porodicu, kaže Mari.
Kaže i da niko od nadležnih nije došao da im pomogne. Ističe da se osećaju napušteno.
Prirodni vremenski fenomen?
Meteorolozi kažu da je glavni uzrok intenzivne kiše tzv ‘gota fria’, prirodni vremenski događaj koji pogađa ovaj deo Španije u jesen i zimu dok se hladni vazduh spušta u toplije vode iznad Mediterana. Naučnici su za Bi-Bi-Si rekli da je porast globalnih temperatura doveo do toga da oblaci nose više kiše i da će temperature nastaviti da rastu ako se ne ispune ciljevi EU za nultu emisiju.
Nema sumnje da su ove eksplozivne kiše pojačane klimatskim promenama, rekla je dr Friderike Oto sa Imperijal koledža u Londonu.
dr. Jess Neumann, vanredni profesor hidrologije na Univerzitetu u Readingu, istog je mišljenja.
Bučne poplave u Španiji su još jedan užasan podsetnik na haotičnije vreme sa kojim se suočavamo kao rezultat klimatskih promena.
Predlozi brane su odbijeni
Međutim, mnogi meštani smatraju da bi uzrok mogao biti nešto drugo. Region se suočio sa sličnom, ali manje snažnom poplavom 1957. godine. Tada je umrla 81 osoba, a to je bilo mnogo pre nego što je globalno zagrevanje postalo uzrok bilo kakvog lošeg ili nepredvidivog vremena. Nakon te katastrofe, španska vlada je izgradila niz rečnih skretanja iznad Valensije da bi preusmerila vodu iz stambenih područja. Čini se da sistem funkcioniše više od 60 godina. Ali planovi za veliku branu za sprečavanje poplava i regulisanje protoka vode su ukinuti. Brana je odobrena 2001. godine kao deo Nacionalnog hidrološkog plana Španije, ali očigledno nije bilo dovoljno novca za njenu izgradnju.
Sada se postavlja pitanje da li bi takva brana mogla spasiti živote u ovogodišnjoj poplavi. Neki naučnici veruju da je tako, ali drugi veruju suprotno.
Brane su skoro uvek velika greška. Mit je da oni pomažu u ublažavanju poplava ili suša. U stvari, pokrivanje rečnog sliva betonom ima suprotan efekat, napisao je engleski finansijer i konzervator Ben Goldsmit o Ks.
Španija se oslobađa brane po zakonu Evropske komisije
Zakon Evropske komisije o restauraciji prirode zahteva od država članica da uklone barijere koje je napravio čovek kako bi podstakli prolaz divljih životinja i omogućili da 24.000 kilometara reka slobodno teče do 2030. godine. Španska vlada radi ovako velikom brzinom u skladu sa željama EU, pa je 2021. godine uklonjeno 108 brana, a 2022. srušene su još 133 brane.
Koalicija sedam zelenih grupa, Dam Removal Europe, ističe da je Španija lider u uklanjanju brana. Međutim, mnogi veruju da su brane ključne za zaštitu života u ovim situacijama. U Aragonu veruju da ih je prošlog meseca spaslo moćno rimsko zdanje podignuto po naređenju cara Avgusta.
Moja pokojna majka Rosa je upozoravala nas decu na odrastanje u poplavljenom području. To joj je verovatno rekla i majka. Uvek smo to znali, rekao je Ramon Mila (57) za Daily mail.
Planirana je brana u dolini ispod njegove kuće, ali Mila kaže da su političari odustali od brane jer im, kaže, nije stalo do ljudi – Ovde su svi ljuti jer nije bilo brane, rekao je.
Mila nije skeptičan po pitanju klimatskih promena i ističe da je vreme u tom kraju postalo toplije tokom godina: – Ako globalno zagrevanje izaziva problem, to je svakako još jedan razlog više za izgradnju brane ili brana, rekao je on.
Stanovnici sada strahuju od bolesti zbog pojave buđi i ispuštanja iz kanalizacije, a brine ih i nemogućnost prodaje imanja u slučaju da odluče da se presele.
